[et_pb_section fb_built=“1″ admin_label=“Header“ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ background_image=“https:\/\/reflect-ba.de\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/reflect-kuran.jpg“ custom_padding=“0px||0px||true|false“ background_last_edited=“on|phone“ background_image_tablet=“https:\/\/reflect-ba.de\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/reflect-kuran-tab.jpg“ background_image_phone=“https:\/\/reflect-ba.de\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/reflect-kuran-mob.jpg“ background_enable_image_tablet=“on“ background_enable_image_phone=“on“ background_position_tablet=“top_center“ background_position_phone=“top_center“ locked=“off“ collapsed=“on“][et_pb_row _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“][et_pb_divider show_divider=“off“ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ custom_padding=“7vw||7vw||true|false“ custom_padding_tablet=“20vw||20vw||true|false“ custom_padding_phone=“17vw||17vw||true|false“ custom_padding_last_edited=“on|phone“][\/et_pb_divider][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=“1″ make_equal=“on“ use_custom_gutter=“on“ specialty=“on“ custom_padding_last_edited=“on|tablet“ padding_1_tablet=““ padding_2_tablet=“30px||||false|false“ padding_1_phone=“||||false|false“ padding_2_phone=“50px||||false|false“ padding_1_last_edited=“on|phone“ padding_2_last_edited=“on|phone“ module_class_1=“reflect-post“ module_class_2=“reflect-sb“ module_id=“rf-post-01″ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ background_image=“https:\/\/reflect-ba.de\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/reflect-bg-01-70.png“ background_size=“initial“ background_position=“top_left“ module_alignment=“right“ inner_width=“80%“ inner_width_tablet=““ inner_width_phone=“90%“ inner_width_last_edited=“on|phone“ inner_max_width=“none“ inner_module_alignment=“right“ custom_padding=“|5vw|||false|false“ custom_padding_tablet=“|0vw|0px||false|false“ custom_padding_phone=“|0vw|||false|false“ background_last_edited=“on|phone“ use_background_color_gradient_phone=“on“ background_color_gradient_start_phone=“rgba(255,255,255,0.6)“ background_color_gradient_end_phone=“#ffffff“ background_color_gradient_overlays_image_phone=“on“ background_size_phone=“contain“ module_alignment_tablet=“center“ module_alignment_phone=“center“ module_alignment_last_edited=“on|tablet“ inner_module_alignment_tablet=“center“ inner_module_alignment_phone=“center“ inner_module_alignment_last_edited=“on|tablet“ locked=“off“ collapsed=“on“][et_pb_column type=“3_4″ specialty_columns=“3″ _builder_version=“3.25″ custom_padding=“|||“ custom_padding__hover=“|||“][et_pb_row_inner custom_padding_last_edited=“on|phone“ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ width_tablet=““ width_phone=“100%“ width_last_edited=“on|phone“ max_width=“1112px“ module_alignment=“left“ custom_padding=“||||false|false“ custom_padding_tablet=“||40px||false|false“ custom_padding_phone=“0px||20px||false|false“][et_pb_column_inner saved_specialty_column_type=“3_4″ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“][et_pb_post_title date_format=“j. M Y“ comments=“off“ featured_image=“off“ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ title_font=“Unna|600|||||||“ title_font_size=“32px“ meta_font=“|300|||||||“ meta_text_color=“#333333″ meta_font_size=“14px“ meta_line_height=“1.7em“ title_font_size_tablet=“28px“ title_font_size_phone=“21px“ title_font_size_last_edited=“on|phone“ title_line_height_tablet=““ title_line_height_phone=“1.2em“ title_line_height_last_edited=“on|phone“ meta_font_size_tablet=““ meta_font_size_phone=“13px“ meta_font_size_last_edited=“on|phone“ meta_letter_spacing_tablet=““ meta_letter_spacing_phone=“0px“ meta_letter_spacing_last_edited=“on|phone“ global_module=“2308″ locked=“off“][\/et_pb_post_title][\/et_pb_column_inner][\/et_pb_row_inner][et_pb_row_inner custom_padding_last_edited=“on|phone“ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ width_tablet=““ width_phone=“100%“ width_last_edited=“on|phone“ max_width=“1112px“ module_alignment=“left“ custom_padding=“0px||40px||false|false“ custom_padding_tablet=“||40px||false|false“ custom_padding_phone=“0px||20px||false|false“ collapsed=“on“][et_pb_column_inner saved_specialty_column_type=“3_4″ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“][et_pb_text admin_label=“Text“ _builder_version=“4.9.10″ text_font=“|600|||||||“ text_line_height=“1.9em“ ol_font_size=“16px“ ol_line_height=“2em“ background_size=“initial“ background_position=“top_left“ background_repeat=“repeat“ custom_padding=“||||false|false“ text_font_size_tablet=“17px“ text_font_size_phone=“15px“ text_font_size_last_edited=“on|phone“ text_line_height_tablet=““ text_line_height_phone=“1.7em“ text_line_height_last_edited=“on|phone“ locked=“off“]<\/p>\n
BENJAMIN IDRIZ, Wie verstehen Sie den Koran, Herr Imam? Grundgedanken f\u00fcr einen Islam heute und hier, G\u00fctersloher Verlagshaus, 2021<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text admin_label=“Text“ _builder_version=“4.9.10″ text_font=“||||||||“ text_line_height=“1.9em“ ol_font_size=“16px“ ol_line_height=“2em“ background_size=“initial“ background_position=“top_left“ background_repeat=“repeat“ custom_padding=“||||false|false“ text_font_size_tablet=“17px“ text_font_size_phone=“15px“ text_font_size_last_edited=“on|phone“ text_line_height_tablet=““ text_line_height_phone=“1.7em“ text_line_height_last_edited=“on|phone“ locked=“off“]<\/p>\n
U septembru ove godine je od strane izdava\u010dke ku\u0107e G\u00fctersloher Verlagshaus iz \u0161tampe iza\u0161la knjiga Benjamina ef. Idriza, imama u d\u017eematu Penzberg, pod naslovom: Wie verstehen Sie den Koran, Herr Imam? Grundgedanken f\u00fcr einen Islam heute und hier, (Kako Vi razumijete Kur\u2019an, gospodine Imamu? Temeljna razmi\u0161ljanja o islamu danas i ovdje).<\/strong> Knjigu sam prije desetak dana dobio na poklon od samog autora, a zauzvrat sam obe\u0107ao da \u0107u je poku\u0161ati u \u0161to skorije vrijeme pro\u010ditati i napisati kra\u0107i osvrt. S obzirom na moje skromno poznavanje njema\u010dkog jezika, \u010ditanje je potrajalo du\u017ee od uobi\u010dajenog. Ali, ne samo zbog toga, nego i zbog zastajanja i bilje\u0161ki koje sam za sebe pisao, te eventualnih sugestija koje bi autoru mogle biti od koristi kod\u00a0 drugog izdanja. Moja radost je bila dvostruka: s jedne strane sam izravno u\u010dio stru\u010dne teolo\u0161ke izraze na njema\u010dkom jeziku, dok sam, s druge strane, u\u017eivao u autorovim elaboracijama i razja\u0161njenjima vrlo delikatnih pitanja koja se veoma \u010desto dovode u vezu sa Kur\u2019anom i islamom.<\/p>\n [\/et_pb_text][et_pb_image src=“https:\/\/reflect-ba.de\/wp-content\/uploads\/2021\/11\/reflect-kozlic-citaj-kuran-kao-da-je-tebi-objavljen.jpg“ alt=“Osman Kozli\u0107: \u010citaj Kur\u2019an kao da je tebi objavljen“ title_text=“reflect: \u010citaj Kur\u2019an kao da je tebi objavljen“ show_in_lightbox=“on“ disabled_on=“on|on|off“ _builder_version=“4.9.10″ _module_preset=“default“ width=“80%“ width_tablet=“80%“ width_phone=“90%“ width_last_edited=“on|desktop“ module_alignment=“left“ box_shadow_style=“preset2″ box_shadow_color_tablet=““ box_shadow_color_phone=“RGBA(0,0,0,0)“ box_shadow_color_last_edited=“on|phone“][\/et_pb_image][et_pb_image src=“https:\/\/reflect-ba.de\/wp-content\/uploads\/2021\/11\/reflect-kozlic-citaj-kuran-kao-da-je-tebi-objavljen-mob.jpg“ alt=“Osman Kozli\u0107: \u010citaj Kur\u2019an kao da je tebi objavljen“ title_text=“reflect: \u010citaj Kur\u2019an kao da je tebi objavljen“ disabled_on=“off|off|on“ _builder_version=“4.9.10″ _module_preset=“default“ width=“80%“ width_tablet=“85%“ width_phone=“100%“ width_last_edited=“on|desktop“ module_alignment=“left“ box_shadow_color_tablet=““ box_shadow_color_phone=“RGBA(0,0,0,0)“ box_shadow_color_last_edited=“on|phone“][\/et_pb_image][et_pb_text admin_label=“Text“ _builder_version=“4.9.10″ text_line_height=“1.9em“ ol_font_size=“16px“ ol_line_height=“2em“ background_size=“initial“ background_position=“top_left“ background_repeat=“repeat“ custom_padding=“10px||||false|false“ custom_padding_tablet=““ custom_padding_phone=“0px||||false|false“ custom_padding_last_edited=“on|phone“ text_font_size_tablet=“17px“ text_font_size_phone=“15px“ text_font_size_last_edited=“on|phone“ text_line_height_tablet=““ text_line_height_phone=“1.7em“ text_line_height_last_edited=“on|phone“ locked=“off“]S obzirom na to da je Kur\u2019an objavljen ranije u posve druk\u010dijim okolnostima u odnosu na dana\u0161nje, autor na samom po\u010detku postavlja pitanje: kako razumjeti njegovu poruku i \u0161ta nam ova knjiga ima danas kazati? Pi\u0161u\u0107i na njema\u010dkom jeziku, on pred imame i muslimane koji \u017eive u Njema\u010dkoj (ali i drugdje gdje se govori njema\u010dki jezik) postavlja izazov \u00abislam zu deuten und zu erkl\u00e4ren\u00bb<\/em> da prika\u017eu islam (na kvalitetan na\u010din) i objasne ga na jeziku zemlje u kojoj \u017eive. Naravno, pozivaju\u0107i se na ajet br. 4. iz sure Ibrahim u kojem stoji da Bog uvijek \u0161alje vjesnika koji \u0107e ljudima govoriti njihovim jezikom. Poznavanje jezika i otvorena komunikacija (sa dru\u0161tvom) predstavljaju, tvrdi autor, klju\u010d za degetoizaciju (entgettoisieren) Kur’ana odnosno islama.<\/p>\n Ono \u0161to smatram najva\u017enijim za ista\u0107i na samom po\u010detku jeste autorovo insistiranje na Kur’anu i davanju prednosti Bo\u017eijoj rije\u010di u odnosu na ostale tradicionalne i racionalne izvore islamskog u\u010denja. To se jasno vidi i iz naslova njegovih knjiga: \u00abDer Koran und die Frauen\u00bb <\/em>i \u00abWie verstehen Sie den Koran, Herr Imam?\u00bb.<\/em> Ovakav njegov pristup pokazuje te\u017enju ili \u017eelju da se muslimani nu\u017eno moraju vratiti Kur’anu, Bo\u017eijoj knjizi o kojoj Bog ka\u017ee da je njen zadatak da izvodi ljude iz tmina na svjetlo. Naravno, pod uslovom da se Kur’anu pristupi isklju\u010divo s namjerom posve\u0107enog i\u0161\u010ditavanja s ciljem otkrivanja njegovih tajni za novo vrijeme. I pod uslovom da se na Kur’an ne gleda kroz le\u0107e hadisa, kako ka\u017ee Jonathan Brown, muslimansko-ameri\u010dki islamski u\u010denjak, pogotovo ne kroz prizmu raznovrsnih predaja iz pro\u0161losti ili tuma\u010denjskih ideologija, kako tvrdi bosanski intelektualac, Rusmir Mahmut\u0107ehaji\u0107.<\/p>\n Autor poziva na izravan susret sa Kur’anom, ali ne samo muslimanske u\u010denjake, nego i intelektualce razli\u010ditih profila, uklju\u010duju\u0107i, naravno, i nemuslimane. Nijedna instanca,<\/em> s pravom konstatira autor, ne smije stajati iznad Kur’ana, \u010dak ni sunnet i predaje koje se pripisuju Poslaniku Muhamedu, a pogotovo ne interpretacije (tuma\u010denja) muslimanskih u\u010denjaka<\/em>. Kur’anski tekst, tvrdi autor, ne smijemo (u smislu zna\u010denja i njegovog tuma\u010denja) razumijevati kao zamrznut tekst, nego mu se moramo u svakom vremenu vi\u0161e puta vra\u0107ati i tretirati ga kao otvoreni razgovor izme\u0111u Boga i \u010dovjeka.<\/p>\n U prvom dijelu knjige pod naslovom \u00abTekst i kontekst – tri kriterija za bolje razumijevanje Kur’ana\u00bb,<\/em> autor kroz povode Objave (prvi kriterij), razmi\u0161ljanje (tadabbur)<\/em> o Kur’anskim refleksijama (drugi kriterij), odnosno intencije ili otkrivanje ciljeva Kur’ana (tre\u0107i kriterij) jasno konstatira da nama danas treba racionalna kontekstualizacija teksta Kur’ana i sunneta. Tra\u017eiti razlo\u017enost ili krajnji cilj (intenciju) Kur’ana zna\u010di postaviti potrebe ljudi i njihova pitanja u sredi\u0161te, jer Objava nije sama sebi svrha, nego je uvijek bila ljudima usmjerena. Kritikuju\u0107i svo\u0111enje vjere islama na pet temelja ili osnovnih islamskih du\u017enosti, autor nas uvodi u drugi dio knjige: \u00abSedam stubova Kur’ana\u00bb.<\/em> Iako se nakon ovog poglavlja autor vra\u0107a na ona va\u017ena pitanja za svakodnevni \u017eivot muslimana, a to su iman (vjerovanje) i namaz, post, zekat i had\u017e, moglo bi se kazati da sedam stubova Kur’ana predstavljaju samu sr\u017e ove knjige.<\/p>\n Znanje kao podloga za prosvje\u0107ivanje i dru\u0161tveni razvoj (1), sloboda kao preduvjet za iskrenost (\u010destitost) i personalni razvoj \u010dovjeka (2), etabliranje mira i suzbijanje nasilja (3), jednakopravnost i borba protiv diskriminizacije (4), pravedna raspodjela resursa i borba protiv siroma\u0161tva (5), za\u0161tita okoline i ja\u010danje ekolo\u0161ke svijesti (6), te \u017eivot kroz vjeru ne ote\u017eavati (7), sedam su stubova Kur’ana koje nam autor \u017eeli pribli\u017eiti. Moglo bi se, naravno, samo o ovom dijelu knjige puno toga iznijeti od autorovih stajali\u0161ta. No, ovdje prije svega \u017eelim ista\u0107i da je hafiz dr. Benjamin Idriz samo u ovom poglavlju pokazao da se radi o nekome ko dobro poznaje Kur’an i njegove znanosti, ali i filozofiju islamskog prava, jer je ovdje rije\u010d o pronicanju u intencije Kur’ana i konstruiranju onoga \u0161to je najte\u017ee: klju\u010dnih misli, poruka, principa, na\u010dela i teorija.<\/p>\n On kao vrstan poznavalac Kur’ana svoja stajali\u0161ta jednostavno kur’anskim ajetima potkrepljuje. Cilj ili intencija Kur’ana jeste da svi ljudi budu jednako i pravedno tretirani, da se izvr\u0161i pravedna raspodjela svjetskih resursa, s ciljem da se omogu\u0107i borba protiv diskriminacije po osnovu rasne pripadnosti, jezika, etni\u010dke i religijske pripadnosti ili odre\u0111enog\u00a0 dru\u0161tvenog statusa. Dr\u017eava, stoga, smatra on, na sebe treba preuzeti obavezu da za\u0161titi slobodu mi\u0161ljenja, slobodan izbor na\u010dina \u017eivljenja, te religijska uvjerenja, dr\u017ee\u0107i se, pri tome, neutralno u odnosu na sve religije (i religijske zajednice), ne dopu\u0161taju\u0107i diskriminaciju bilo kojeg vjerskog ubje\u0111enja. Govore\u0107i o d\u017eihadu<\/em> i njegovom izvornom zna\u010denju, a u kontekstu etabliranja mira i suzbijanje nasilja, on konstatira da ono \u0161to muslimani u svojoj permanentnoj borbi (d\u017eihadu) trebaju imati u rukama nije neko oru\u017eje<\/em>, nego knjiga<\/em>, pozivaju\u0107i se na jasan kur’anski tekst (El-Furkan, 52).<\/p>\n U narednim poglavljima autor se bavi definiranjem pojmova islam<\/em> i musliman<\/em>, te pojmova iman<\/em>, vjerovanje odnosno vezom izme\u0111u Boga i \u010dovjeka. Klju\u010dni problem koji se pred autorom pojavljuje svakako je sama definicija pojmova islam i musliman, odnosno (razumijevanje) imana (unutarnjeg uvjerenja) i \u010dinjenja dobrih dijela. U vertikalnom smislu, obja\u0161njava autor, islam zna\u010di pokornost Bogu, dok u horizontalnom smislu ovaj pojam ozna\u010dava mirenje. Drugim rije\u010dima, musliman je miroljubivi \u010dovjek koji \u0161iri mir me\u0111u ljudima. Otkud onda ipak disbalans u odnosu na vertikalnu i horizontalnu dimenziju, odnosno prevelika zaokupljenost muslimana Ahiretom, u odnosu na ovaj svijet, ljude, okru\u017eenje i \u017eivot uop\u0107e? Da li je to osnovni razlog zbog kojeg su muslimani, stolje\u0107ima slijede\u0107i savjete velikog dijela muslimanskih u\u010denjaka, zauzeli pasivan odnos naspram realnog svijeta, a samim tim izgubili i ovaj svijet?<\/p>\n On potom zaklju\u010duje: Vjerovanje zasnovano na pukom iskazivanju \u0161est temeljnih re\u010denica i koje vjernicima postavlja pet prakti\u010dnih uslova (temelja) islama, a kojem nedostaju kriti\u010dko promi\u0161ljanje, moralno-eti\u010dke vrijednosti, emocije i konstruktivno pona\u0161anje i vjerovanje u \u010dijem sredi\u0161tu nije \u010dovjek, pretvorilo se u suhoparnu teologiju. Kad je \u017eivu\u0107i iman nestao, njega je zamijenio retori\u010dki iman odnosno spekulativna teologija (tzv. akida\/kelam). Akida definira jednu institucionalnu, doktrinarnu i ideolo\u0161ku strukturu vjerovanja. Nasuprot tome stoji iman, jedno uvijek aktuelno individualno iskustvo.<\/em><\/p>\n Poku\u0161avaju\u0107i ponuditi odgovore na gore postavljeno pitanje, autor ide dalje u nastojanju da muslimanima skrene pa\u017enju na ono \u0161to je va\u017enije i zna\u010dajnije, ono \u0161to Bog od nas tra\u017ei, a to je tra\u017eenje Bo\u017eije sveprisutnosti na horizontalnoj ravni u svakodnevnom \u017eivotu, u aktivitetima razne vrste, dobro\u010dinstvu i solidarnosti. Drugim rije\u010dima, stavljanjem \u010dovjeka i njegovog okru\u017eenja (ovaj svijet) u sredi\u0161te djelovanja i aktivnosti. U tom smislu autor, vje\u0161to i odva\u017eno, tuma\u010de\u0107i smisao namaza (molitve) odnosno centralne veze vjernika muslimana s Bogom, elaborira ajete vezane za namaz i otkriva njegovu horizontalnu dimenziju kroz \u010detiri kriterija. Namaz ne predstavlja samo obavezu koju prema Bogu treba izvr\u0161iti, nego i polaznu ta\u010dku za klanja\u010da koji treba da shvati da ga namaz posti\u010de i obavezuje da kontinuirano nastoji izgraditi kvalitetan odnos sa ljudima na bazi solidarnosti, ljubaznosti, kulturi opho\u0111enja i mrioljubivosti.<\/p>\n U ovom kontekstu, autor donosi zapa\u017eeno tuma\u010denje Sure Fatihe, preciznije njenog zavr\u0161nog dijela. Odgovaraju\u0107i na pitanje ko su oni koji idu Pravim putem (sirati mustekim)<\/em>, odnosno ko su oni koji su zaslu\u017eili Bo\u017eiju srd\u017ebu (magdubi alejhim)<\/em> i koji su zalutali (dallin)<\/em>, on nam nudi jednostavan i eksplicitan odgovor iz Kur’ana. U toj svojoj umi\u0161ljenoj povezanosti s Bogom, mnogi muslimani, na\u017ealost, slijepo slijede\u0107i tuma\u010denjske ideologije muslimanskih u\u010denjaka i danas dr\u017ee da su Jevreji oni koji su na sebe srd\u017ebu Bo\u017eiju navukli, odnosno da su kr\u0161\u0107ani oni koji su zalutali. Hafiz dr. Benjamin Idriz nam otkriva jednostavan odgovor iz Kur’ana (El-Ena’am, 151-153), odbacuju\u0107i, naravno, neosnovano i neutemeljeno ustaljeno tuma\u010denje Fatihe. Svi oni koji gore nabrojane vrline <\/em>(navedene u ajetima 151-153 sure El-Ena’am) sljedbenika Pravog puta ne slijede, oni koji za Bo\u017eije naloge i zabrane ne haju, mogu biti, <\/em>neovisno od religijske pripadnosti,<\/em> na krivom putu odnosno od onih koji su se od pravog puta udaljili,<\/em> poentira autor.<\/p>\n Govore\u0107i o naredbama i zabranama na narednim stranicama autor konstatuje da jedino Bog posjeduje kompetencije da ne\u0161to proglasi haramom<\/em> (strogo zabranjenim). Argumentiraju\u0107i svoje stavove poznatim kur’anskim ajetima u kojima se izri\u010dito zahtijeva od vjernika da svojim jezicima na Boga la\u017ei ne iznose, govore\u0107i da je ne\u0161to haram<\/em> ili halal<\/em> ili (na drugom mjestu) ih se poziva da ne zabranjuju lijepe i ugodne stvari koje je Bog dozvolio, autor podsje\u0107a na op\u0107i princip dopu\u0161tenosti (onoga \u0161to je korisno) i nagla\u0161ava da je zabrana izuzetak. Niko sem Boga nema autoritet da stvari proglasi haramom\/zabranjenim ili halalom \/dopu\u0161tenim<\/em>, zaklju\u010duje on. Autor potom nabraja 50 grijeha, neprimjerenog opho\u0111enja i zabrana u Kur’anu. On se potom priklanja mi\u0161ljenju Sufjana Es-Sevrija koji tvrdi da su veliki grijesi ona lo\u0161a djela koje po\u010dini\u0161 prema ljudima, dok su mali grijesi oni izme\u0111u tebe i Boga.<\/p>\n Svoju izvarednu knjigu autor zavr\u0161ava islamskim utemeljenjem antisemitizma i nu\u017enom refleksijom na kur’anske kazivanjima o Jevrejima, te savjetom muslimanima kako se nositi sa karikaturama i uvredama na ra\u010dun islama. Dijalog, razmjena (onoga \u0161to je dobro i korisno) i zajedni\u010dki rad i djelovanje muslimana sa kr\u0161\u0107anima i Jevrejima koji \u017eele \u017eivjeti u slobodi i miru i boriti se protiv onoga \u0161to je neispravno, bile su i ostale univerzalne smjernice kur’anske poruke<\/em>, zaklju\u010duje autor.<\/p>\n Va\u017eno je napomenuti, tako\u0111er, da je svoja razmi\u0161ljanja autor nastojao potkrijepiti mi\u0161ljenjima savremenih muslimanskih intelektualaca odnosno zna\u010dajnom literaturom na njem\u010dkom, engleskom, arapskom, turskom i bosanskom jeziku. Muhamed Ikbal, poznati muslimanski pjesnik i intelektualac iz pro\u0161log stolje\u0107a je rekao da mu je najbolji savjet dao njegov otac kada mu je rekao: “\u010citaj Kur’an kao da je tebi objavljen“. Hafiz dr. Benjamin Idriz ovom svojom izvanrednom knjigom \u017eeli isto to da poru\u010di nama.<\/p>\n Sve religije su pro\u017eivjele dekadentne faze upravo zbog zanemarivanja \u010dinjenice da je su\u0161tina vjerovanja u razmi\u0161ljanju. Islam je suo\u010den sa istom opasno\u0161\u0107u. Rje\u0161enje ove krize me\u0111u muslimanima, poentira autor, le\u017ei u o\u017eivljavanju moralnih vrijednosti i kriti\u010dkom preispitivanju odre\u0111enih doktrina na koje smo navikli bez razmi\u0161ljanja o njima. Zapa\u017eanja koja sam u svojstvu teologa u ovom kratkom osvrtu iznio, predstavljaju samo mali dio zanimljivosti i otkri\u0107a koja \u0107e vas u ovoj izvanrednoj knjizi odu\u0161eviti. Upu\u0107uju\u0107i moje iskrene \u010destitke hafizu Benjaminu Idrizu za jo\u0161 jedno intelektualno ostvarenje, vama koji ovo budete \u010ditali ovu knjigu najtoplije preporu\u010dujem.[\/et_pb_text][\/et_pb_column_inner][\/et_pb_row_inner][et_pb_row_inner column_structure=“1_2,1_2″ use_custom_gutter=“on“ gutter_width=“1″ make_equal=“on“ module_class=“tablet-two-cols phone-2cols-1-2″ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ custom_margin=“50px||||false|false“ custom_margin_tablet=“30px||40px||false|false“ custom_margin_phone=“20px||0px||false|false“ custom_margin_last_edited=“on|phone“ custom_padding=“0px||0px||true|false“ box_shadow_style=“preset2″ box_shadow_horizontal=“45px“ box_shadow_vertical=“17px“ box_shadow_blur=“56px“ box_shadow_spread=“1px“ box_shadow_color=“rgba(0,0,0,0.08)“ global_module=“28554″][et_pb_column_inner type=“1_2″ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ background_image=“https:\/\/reflect-ba.de\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/reflect-bg-10.png“ background_size=“initial“ background_position=“center_left“][et_pb_image src=“https:\/\/reflect-ba.de\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/reflect-osman-kozlic-by.jpg“ alt=“Autor Osman Kozli\u0107“ title_text=“reflect: Osman Kozli\u0107“ url=“@ET-DC@eyJkeW5hbWljIjp0cnVlLCJjb250ZW50IjoicG9zdF9hdXRob3JfdXJsIiwic2V0dGluZ3MiOnt9fQ==@“ align=“right“ _builder_version=“4.9.4″ _dynamic_attributes=“url“ _module_preset=“default“ width=“80%“ width_tablet=“100%“ width_phone=““ width_last_edited=“on|tablet“ module_alignment=“right“][\/et_pb_image][\/et_pb_column_inner][et_pb_column_inner type=“1_2″ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ custom_padding=“150px|60px|150px|60px|true|true“ custom_padding_tablet=“150px|30px|150px|30px|true|true“ custom_padding_phone=“20px|20px|20px|20px|true|true“ custom_padding_last_edited=“on|tablet“ border_width_top=“1px“ border_color_top=“#F6D2A0″][et_pb_image src=“https:\/\/reflect-ba.de\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/reflect-bg-12.png“ alt=“reflect: Herausforderungen der modernen Gesellschaft“ align=“right“ disabled_on=“on|off|off“ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ positioning=“absolute“ position_origin_a=“top_right“ vertical_offset=“-40px“ horizontal_offset=“-40px“ width=“100%“][\/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ text_font=“||on||||||“ text_font_size=“17px“ text_font_size_tablet=““ text_font_size_phone=“16px“ text_font_size_last_edited=“on|phone“]Dr. Osman Kozli\u0107[\/et_pb_text][\/et_pb_column_inner][\/et_pb_row_inner][\/et_pb_column][et_pb_column type=“1_4″ _builder_version=“3.25″ custom_padding=“|||“ custom_padding__hover=“|||“][et_pb_sidebar orientation=“right“ disabled_on=“off|off|off“ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ custom_padding_tablet=““ custom_padding_phone=“||||false|false“ custom_padding_last_edited=“on|phone“][\/et_pb_sidebar][\/et_pb_column][\/et_pb_section][et_pb_section fb_built=“1″ custom_padding_last_edited=“on|phone“ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ custom_padding_tablet=“0px||0px||false|false“ custom_padding_phone=“0px||0px||false|false“ global_module=“1951″ saved_tabs=“all“ locked=“off“ collapsed=“off“][et_pb_row custom_padding_last_edited=“on|phone“ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ width_tablet=““ width_phone=“90%“ width_last_edited=“on|phone“ custom_padding_tablet=““ custom_padding_phone=“||10px||false|false“ border_width_top=“1px“ border_color_top=“rgba(243,199,158,0.45)“][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“][et_pb_image src=“https:\/\/reflect-ba.de\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/reflect-bg-12.png“ alt=“reflect: Herausforderungen der modernen Gesellschaft“ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ positioning=“absolute“ vertical_offset=“-68px“ horizontal_offset=“-38px“ width=“100%“][\/et_pb_image][et_pb_post_nav in_same_term=“on“ _builder_version=“4.9.4″ _module_preset=“default“ title_text_color=“#777777″ custom_padding=“10px||||false|false“ title_font_size_tablet=“17px“ title_font_size_phone=“15px“ title_font_size_last_edited=“on|tablet“ title_line_height_tablet=“1.7em“ title_line_height_phone=““ title_line_height_last_edited=“on|tablet“][\/et_pb_post_nav][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Recenzija knjige: Wie verstehen Sie den Koran, Herr Imam? Grundgedanken f\u00fcr einen Islam heute und hier, G\u00fctersloher Verlagshaus, 2021<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":28752,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"categories":[23],"tags":[],"class_list":["post-28766","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reflect-koran"],"yoast_head":"\n